Zvanična statistika je procenila da je ukupan broj zaposlenih u Srbiji krajem avgusta iznosio 1,75 milion, što je oko 20.000 radnih mesta manje nego u julu. Istovremeno, nezaposlenih je na kraju septembra bilo ukupno 745.956, što je 0,4% manje u odnosu na prethodni mesec. U poređenju s istim mesecom prošle godine, ukupan broj nezaposlenih povećan je 3%, po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje. Septembarska stopa registrovane nezaposlenosti je još na visokom nivou od 27,34%. Na pitanje zbog čega broj zaposlenih u Srbiji i dalje pada ekonomisti nude dva odgovora. Prvi je taj da ekonomske mere države, koje su navodno preduzete na povećanju broja zaposlenih, ne daju rezultate, a drugi – da rast bruto domaćeg proizvoda ne obezbeđuje povećanje zaposlenosti u Srbiji. Poznata je prosta ekonomska činjenica, koja se kod nas često namerno zaboravlja, da planirani rast privrede od jedan ili dva posto nije dovoljan da bi se povećao broj zaposlenih.
Zvanična statistika je procenila da je ukupan broj zaposlenih u Srbiji krajem avgusta iznosio 1,75 milion, što je oko 20.000 radnih mesta manje nego u julu.
Istovremeno, nezaposlenih je na kraju septembra bilo ukupno 745.956, što je 0,4% manje u odnosu na prethodni mesec.
U poređenju s istim mesecom prošle godine, ukupan broj nezaposlenih povećan je 3%, po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje. Septembarska stopa registrovane nezaposlenosti je još na visokom nivou od 27,34%.
Na pitanje zbog čega broj zaposlenih u Srbiji i dalje pada ekonomisti nude dva odgovora. Prvi je taj da ekonomske mere države, koje su navodno preduzete na povećanju broja zaposlenih, ne daju rezultate, a drugi – da rast bruto domaćeg proizvoda ne obezbeđuje povećanje zaposlenosti u Srbiji.
Poznata je prosta ekonomska činjenica, koja se kod nas često namerno zaboravlja, da planirani rast privrede od jedan ili dva posto nije dovoljan da bi se povećao broj zaposlenih.
Ministarstvo finansija je ocenilo da je privredna aktivnost u Srbiji početkom ove godine prešla u fazu usporenog rasta i do kraja godine rast bruto domaćeg proizvoda iznosiće 2,2%, a stagnacija privredne aktivnosti nastaviće se i u prvom tromesečju 2012. godine.
Po toj analizi, nezaposlenost ostaje ključni problem u Srbiji u 2011. godini i u narednim godinama sve dok se kroz privredni rast i investicije ne stvore nova produktivna radna mesta.
"Najveći deo ekonomskih mera Vlade ne prati nikakva ekonomska analiza pa tako će i mera za zapošljavanje radnika iz sive zone biti upamćena po dva nivoa besmisla. Prvo, mere neće dati nikakve značajnije efekte, i drugo, biće prva ekonomska mera u kojoj nije naveden nijedan statistički podatak", rekao je predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević.
On navodi da je od avgusta 2008. godine u Srbiji ugašeno 130.000 firmi, izgubljeno 400.000 radnih mesta, da je 64.000 preduzeća i preduzetničkih radnji u blokadi, da je za 25.000 preduzeća predviđen stečaj.
Knežević objašnjava da je gotovo svaki od programa za zapošljavanje zloupotrebljen na različite načine, te je upozorio na to da će polovina “start ap” kredita biti krivično gonjena, a pedeset odsto nikad neće biti vraćeno.
"A zapravo, u ovom trenutku svi trendovi u Srbiji i svi ekonomski performansi su negativni, osim izvoza, koji u određenoj meri raste zahvaljujući nekolicini firmi, recimo, proizvodnji električnih uređaja i aparata, a i njih zapravo slovenačka preduzeća plasiraju van naše zemlje", rekao je on.